Podgorica, 12. oktobar 2018. godine - U organizaciji Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore, Sistema Ujedinjenih nacija (UN) u Crnoj Gori i Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore u Podgorici je, na Pravnom fakultetu (PF), povodom dvadeset godina od usvajanja Deklaracije o braniocima ljudskih prava, održana panel diskusija “Deklaracija i izazovi u djelovanju branilaca ljudskih prava”.

Panel su otvorili Ivan Ivanišević, generalni direktor za multilateralne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova, Fiona Mekluni, koordinatorka Sistema UN u Crnoj Gori i dr Nebojša Vučinić, redovni profesor PF. Sa njihovim izlaganjima detaljnije se možete informisati kroz posjetu ovom linku.

Panelista je bio i mr Aleksandar Saša Zeković, član Savjeta za građansku kontrolu rada policije koji se intenzivno bavio istraživanjem kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori. 

Član Savjeta mr Aleksandar Saša Zeković pozdravio i čestitao organizatorima na panelu. Zeković je kazao da panel nije samo deklarativni događaj u kontekstu obilježavanja godišnjice usvajanja Deklaracije već kroz činjenicu da je među organizatorima i Vlada, možemo govoriti o njegovom političkom, suštinskom i terenskom značaju. Zeković, inače raniji istraživač kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori, je čestitao Sistemu UN što skup organizuju u aktuelnom trenutku kada se u Crnoj Gori, i širom Evrope, odigrava pojačani pritisak i progon branilaca ljudskih prava, naročito novinara. Zeković je prepoznao važnim i za pohvalu što Vlada Crne Gore i na ovaj način iskazuje svoju privrženost ljudskim pravima i slobodama, demokratiji i vladavini prava. To su temelji mira i bezbjednosti i napretka svakog društva. A kada govorimo o temeljima sigurnog i naprednog društva zaštita branilaca ljudskih prava je neizostavna tema i u Crnoj Gori, u svijetlu progona i stradanja novinara, aktuelna tema, kazao je Zeković.

Zeković je pohvalio i podržao rad ministra vanjskih poslova, profesora Darmanovića, kojeg svi pamtimo i doživljavamo promoterom demokratskih promjena u Crnoj Gori, i njegov pristup da i na ovaj način udalji i distancira aktuelnu Vladu od konteksta prvenstvene odgovornosti za progon branilaca ljudskih prava zbog njihovog rada.

Da bi se kvalitetno diskutovalo o izazovima u radu branilaca ljudskih prava Zeković se založio da se pravilno razumije i prepozna zašto su branioci ljudskih prava uopšte i potrebni crnogorskom društvu. Branioci ljudskih prava, djelujući kroz građansko društvo i slobodne medije, imaju ključnu ulogu u naporima da se obezbijedi puno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, demokratskih načela i prakse i vladavina prava. Nije tačno da se traže posebna, dodatna, prava za branioce ljudskih prava kazao je Zeković i dodao da se traži usredsređenje Vlade na zaštitu onih koji se izlažu riziku zbog svog rada u oblasti ljudskih prava. 

Potreba za zaštitom branilaca ljudskih prava postoji. Određene grupe - novinari, aktivisti i zastupnici procesa za suočavanje društva s prošlošću, manjinski aktivisti - suočavaju se sa različitim pritiscima, rizicima, opstrukcijama i mete su različitih napada i maltretiranja. Oni trebaju zaštitu zbog prirode svog posla, zbog pitanja i tema na kojima rade, problema sa kojima se bave, ili zato što pripadaju određenoj manjinskoj grupi ili se sa njom povezuju saopštio je Zeković, raniji istraživač kršenja ljudskih prava. 

Vlada ima obavezu i odgovornost da stvara i unapređuje bezbjednno i povoljno okruženje koje omogućava i afirmiše zalaganja za zaštitu ljudskih prava. Preduslov svega, kazao je Zeković, jeste efikasna, djelotvorna, zaštita integriteta i dostojanstva branilaca ljudskih prava. Bezbjedno i povoljno okruženje traži poštovanje niza drugih prava, a koje su prethodne vlade, ranije vlade, i te kako zloupotrebljavale. Zeković je istakao neka od njih: pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na mirno okupljanje i udruživanje, sloboda kretanja i naročito pravo na nesmetan privatni život, što je pravo, koje su ranije crnogorske vlade, naročito kršile kod branilaca ljudskih prava. 

Vlada ima odgovornost na osnovu domaćeg i međunarodnog prava da poštuje, štiti ali i sprovodi ljudska prava, da se suzdrži od svakog postupka kojim se krše prava branilaca ljudskih prava zbog njihovog rada i da, što je naročito važno u crnogorskom kontekstu, štite branioce od uznemiravanja i maltretiranja trećih lica, strana. Njih je Zeković prepoznao i kod onih koji predstavljaju tzv. novu elitu, vlasnike kapitala identifikujući da poslovni sektor koji se razvio iz zone organizovanog kriminala ima potrebu i interes na progoni novinare.

Zeković je kazao da implementacija standarda zaštite branilaca ljudskih prava u Crnoj Gori ima brojne nedostatke. Istakao je da je načela iz UN Deklaracije o braniocima ljudskih prava neophodno dalje razraditi i konkretizovati kroz odgovarajuće domaće politike, programe i mehanizme. Nijedan od njih u pravcu podrške prema braniocima u Crnoj Gori ne postoji. 

Zeković se založio da se ova Vlada i njeni funkcioneri suzdrže od učešća u kampanjama klevetanja, negativnog prikazivanja i stigmatizacije rada novinara, aktivista civilnog društva i drugih branilaca ljudskih prava. Istakao je da nekoliko medija godinama sprovodilo takve kampanje, u punoj koordinaciju sa ranijim vladama, i da je izostala reakcija državnih institucija, posebno onih koje su pozvane da štite ljudska prava.

Kao problem u radu branilaca ljudskih prava Zeković je prepoznao da pri pristupu informacijama od javnog značaja i dalje postoje neopravdana ograničenja i da to otežava rad i često dovodi u pitanje bezbjednost branioca ljudskih prava. 

Posebno je, u kontekstu izazova u radu branilaca ljudskih prava u Crnoj Gori, Zeković prepoznao činjenicu da Crna Gora do danas nije priznala važnost tzv. zviždača koji rade u javnom interesu u cilju otkrivanja zloupotrebe ljudskih prava i korupcije kako u javnom tako i u privatnom sektoru.

Zeković je još govorio o kulturi ljudskih prava, posebno kroz potrebu da se osigura održiva implementracija sudskih presuda i tekovina ombudsmanskih tijela (Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore i Savjeta za građansku kontrolu rada policije). 

Zeković je, na kraju, prepoznao potrebu da Vlada Crne Gore i branioci ljudskih prava uspostave novo odnosno obnove partnerstvo kako bi se unaprijedio fizički integritet, sloboda, bezbjednost i dostojanstvo branilaca ljudskih prava.